Vrednosti IN VITRO pokazatelja funkcijskog tiroidnog statusa kod pacijenata na terapiji amiodaronom

Šta je amiodaron?

Amiodaron (AMD) je derivat benzofurana koji sadrži dva atoma joda po molekulu, pri čemu jod čini 37,2% težine molekula. Molekul AMD pokazuje strukturnu sličnost sa tiroksinom.

Cilj: Utvrditi vrednosti in vitro pokazatelja funkcionalnog tiroidnog statusa (FTS) kod pacijenata na terapiji AMD-om.

AMD indukuje predvidljive promene u funkcionalnim testovima štitaste žlezde, što je u velikoj meri objašnjivo fiziološkim efektima viška joda i inhibicijom aktivnosti dejodinaze.

Promene u nivou serumskih koncentracija tiroidnih hormona izazvane AMD-om nalikuju onima kod gladovanja.

Sam neorganski jod ne indukuje potpuno iste promene.

Mehanizam delovanja na tiroidne abnormalnosti:

– inhibicija D1 i D2 5’ – dejodinaze – inhibicija periferne konverzije T4 u T3, smanjenje metaboličkog klirensa T4 i produženje serumskog t1/2 T4;
– smanjenje ulaska tiroidnih hormona u tkiva (ćelije), uključujući hipofizu;
– smanjenje vezivanja tiroidnih hormona za receptor – verovatno nekompetitivna inhibicija THR-β1 (DEAMD, ali ne AMD);
– direktna tiroidna citotoksičnost AMD-a; citotoksičnost viška joda.

‍

Rezultati:

– 7% EU ima povišen FT4 do 5 mernih jedinica;
– 12% EU ima FT3 niži od donje vrednosti opsega do 1 merne jedinice;
– prosečan nivo FT4 je značajno viši, a FT3 značajno niži kod EU nego kod zdravih;
– pokazatelji FTS se ne razlikuju između HIPO i AIH;
– FT3 je značajno niži kod AIT nego kod HIPER.

Materijal i metode:

Kod 248 pacijenata (144 muškarca i 104 žene), prosečne starosti 63,5 godina, upućenih na testiranje FTS zbog AMD terapije, određivani su nivoi TSH, FT4 i FT3 hemiluminiscencijskim imunoesejem.

Prosečno trajanje AMD terapije bilo je 24 meseca (medijana). Grupe na AMD terapiji činili su eutiroidni (EU), subklinički tirotoksični, subklinički hipotiroidni, tirotoksični (AIT) i hipotiroidni (AIH).

Isti parametri određivani su kod kontrolnih grupa od po 30–34 ispitanika bez tiroidne disfunkcije (zdravih), sa spontanom tirotoksikozom (HIPER) i spontanim hipotiroidizmom (HIPO).

Procena FTS i dijagnoza tiroidne disfunkcije (TD) utvrđivane su na osnovu anamnestičkih i kliničkih podataka, in vitro pokazatelja FTS i dopunskih dijagnostičkih metoda – ehosonografije, CFDS-a, pertehnetatnog i MIBI skena tiroidee.