COVID i ,,prirodni lekovi’’

Pandemija COVID-19 uticala je na sve ljude širom sveta, menjajući njihove navike, ponašanja i stavove. Veoma brzo po njenom početku, definisane su nefarmakološke mere za prevenciju oboljevanja i ubrzavanje oporavka. Pored higijenskih mera, koje predstavljaju prvu liniju odbrane od virusa, ističu se i sledeće preporuke: 

• Redovan i kvalitetan san – ima ogroman uticaj na imuni sistem, omogućava telu da se oporavi i odmori, što je posebno važno kod kritičnih bolesti (što je potvrđeno, na primer, tokom pandemije španskog gripa).
• Očuvanje mentalnog zdravlja i razvijanje rezilijentnosti – otpornost na stres izazvan strahom za zdravlje i, uopšte, strahom o nepoznatog.
• Dobra hidratacija organizma – unos adekvatne količine tečnosti od suštinskog je značaja tokom bolesti (posebno pri povišenoj telesnoj temperaturi), ali i u periodu oporavka.
• Fizička aktivnost – Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta umerene do blage ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Redovno vežbanje osnažuje imuni sistem, pomaže u borbi protiv infekcija, sprečava povećanje telesne mase, smanjuje stres i poboljšava kvalitet sna. Preporučuje se vežbanje u dobro provetrenim prostorijama.
• Pravilna ishrana – uravnotežen nutricioni status doprinosi jačanju imunog odgovora.

Međutim, sa pandemijom je porasla primena različitih dodataka ishrani (dijetetskih suplemenata) i popularno ,,jačanje’’ imunog sistema. Ključne dijetarne komponente poput vitamina C, D i E, cinka, selena i omega-3 masnih kiselina imaju potvrđen imunomodulatorni efekat i pozitivan uticaj na tok infektivnih bolesti. Antioksidansi, poput biljnih polifenola i flavonoida, redukuju inflamaciju i imuni odgovor, potencijalno prevenirajući virusne infekcije i poboljšavajući ishode pacijenata sa COVID-19. Kod mnogih bolesti ravnoteža između oksidanata i antioksidanata (redoks balans) izmenjena je pa antioksidansi igraju važnu ulogu pre svega u zaštiti od oštećenja tkiva i organa (npr. virusna infekcija dovodi do povećanja oksidativnog opterećenja pluća). Iako ne postoje zvanične preporučene dnevne doze antioksidanata, generalno se smatra da je povećan unos putem prirodnih izvora (voća, povrća, biljnih začina, čajeva) koristan za imunitet.

Istraživanja u Srbiji

Početkom 2021. godine, u Srbiji je sprovedeno istraživanje o navikama u vezi sa konzumacijom voća, povrća, biljnih začina, čajeva i dodataka ishrani pre i tokom pandemije COVID-19, putem onlajn upitnika

Rezultati su pokazali značajan porast u upotrebi biljnih čajeva i dodataka ishrani, posebno među populacijom koja ih je ranije povremeno koristila. Preko 40% ispitanika (od ukupno 408) smatralo je da su vitamini, minerali i suplementi neophodni za održavanje zdravlja. Stav prema biljnoj ishrani nije zavisio od nivoa obrazovanja, ali su starost ispitanika i njihove prethodne prehrambene navike imale značajan uticaj na učestalost konzumacije biljnih proizvoda.

Interesantno je da je 15% ispitanika u početku pandemije značajno poboljšalo svoje prehrambene navike, ali su se s vremenom vratili na prethodne obrasce ishrane. Ipak, određene biljke su postale popularnije i češće korišćene, uključujući đumbir, ren, beli luk, limun, peršun, koprivu, celer i majčinu dušicu.

Bezbednost prirodnih proizvoda i regulativa

Lekovite biljke i biljna hrana predstavljaju potencijalne resurse za razvoj lekova protiv COVID-19. Međutim, bezbednost upotrebe neproverenih prirodnih proizvoda protiv ove bolesti ostaje veliki izazov.

Američka Agencija za hranu i lekove (Food and Drug Organisation – FDA) izdala je 2020. godine oko 70 upozorenja proizvođačima koji su plasirali proizvode namenjene „prevenciji i lečenju“ COVID-19. Među njima su bili proizvodi sa kanabidiolom, ekstraktom semenki grejpa, koloidnim srebrom, neodgovarajuće doziranim vitaminima i mineralima, kao i različitim biljnim mešavinama. Problem sa ovakvom reklamom i proizvodima nije samo u potencijalnoj neefikasnosti ili netoksičnosti, već i u tome što mogu odvratiti ljude od sprovođenja racionalnih preventivnih mera ili pravovremenog pristupa adekvatnoj terapiji.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) takođe je, preko svog sajta COVID-19 mythbusters istakla potrebu za razbijanjem mitova vezanih za pandemiju. Na primer, konzumiranje alkohola ne štiti od COVID-19, već može povećati rizik od zdravstvenih problema. Slično tome, dodavanje belog luka i ljutih papričica u ishranu, iako su to inače veoma zdrave namirnice, ne može sprečiti niti izlečiti COVID-19. Poplava informacija vezanih za zdravlje pa i brojne ,,prirodne lekove’’ predstavlja pravu infodemiju koja prati ovu pandemiju.

Naučna istraživanja i tradicionalna medicina

Duga tradicija upotrebe određenih biljnih preparata donekle garantuje njihovu bezbednost, ali je za registrovanje biljnog leka, a posebno gotovog leka sa izolovanom aktivnom supstancom biljnog porekla, sa recimo antivirusnim efektom, neophodno naučno potvrditi efikasnost i bezbednost prirodnog preparata i finalnog proizvoda. Proces provere uključuje:

1. Identifikaciju i sakupljanje aktivne supstance iz prirode.

2. Razvoj stabilnog farmaceutskog oblika (tablete, sirupi, kapsule).

3. Pretkliničke studije (in vitro i in vivo eksperimenti).

4. Kliničke studije na ljudima.

Da bi efikasnost i bezbednost upotrebe imale težinu i da bi proizvod mogao da se plasira na tržište, kao npr. prirodni lek za COVID, neophodno je sprovesti dobro vođene studije na dovoljnom broju dobrovoljaca. Najbliži razvoju biljnog leka za COVID-19 su istraživači iz Kine, koji ozbiljno ispituju više formulacija tradicionalne kineske medicine (TCM) i koji su već pokazali njihovu efikasnost upravo na SARS-CoV-2 virusu. Međutim, od 79 predloženih kliničkih studija, tek 12 je odabrano kao adekvatno za procenu efikasnosti TCM lekova, koji su najčešće veoma kompleksnog sastava i uglavnom sadrže lekovite biljne sirovine, u prevenciji i lečenju blažih, srednjih i težih oblika COVID-19.

‍

Zaključak

Zaključak sastanka WHO, koji je završen početkom marta 2022. godine, jeste da primena ispitanih formulacija tradicionalne kineske medicine (TCM) uz konvencionalnu terapiju može biti korisna kao pomoćna terapija, posebno kod blažih do umerenih oblika COVID-19. Ove formulacije mogu skratiti trajanje bolesti, ubrzati eliminaciju virusa iz organizma i doprineti bržem oporavku.

Moguće je da se u prirodi nalaze lekovi za prevenciju, ublažavanje, pa možda i lečenje mnogih humanih oboljenja i stanja. Međutim, ne treba zanemariti racionalne mere prevencije, poput higijene i zdravog načina života, kao ni propisanu zvaničnu terapiju. Prirodni lekovi najčešće imaju blago dejstvo i zahtevaju dugotrajniju upotrebu kako bi postigli očekivane efekte.

Najverovatnije je upravo zdrav životni stil – kvalitetan san, adekvatna hidratacija, izbalansirana ishrana bogata biljnim namirnicama, redovna fizička aktivnost te izbegavanje alkohola i duvana – taj „prirodni lek“ za prevenciju većine oboljenja, uključujući i teške oblike COVID-19. Lekovite prirodne proizvode treba posmatrati kao dragocenu dopunsku terapiju ili dodatak ishrani u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja.

‍

‍