Ultrazvučne karakteristike čvorova u štitastoj žlezdi

Nodusi ili čvorovi u štitastoj žlezdi

Nodusi ili čvorovi u štitastoj žlezdi veoma su česti i mogu se naći kod 50–68% odraslih osoba u opštoj populaciji. Samo oko 5% ovih nodusa su maligni i zahtevaju lečenje. Obično ne izazivaju nikakve tegobe. Kada se otkriju, potrebno je, na osnovu kliničkog, ehosonografskog i citološkog nalaza, te, po potrebi, i korišćenjem dopunskih dijagnostičkih metoda, proceniti njihovu biološku prirodu i doneti odluku o potrebi lečenja.

Na osnovu ultrazvučnih karakteristika nodusa odlučuje se da li je potrebna dalja dijagnostika u smislu aspiracione punkcije tankom iglom (fine-needle aspiration – FNA) i citološkog pregleda, nakon čega se donosi odluka o daljem postupku. Trenutno je FNA najefikasnija metoda za utvrđivanje prirode čvora. Međutim, mnogi čvorovi su benigni, a čak i maligni čvorovi, naročito oni manji od 1 cm, često pokazuju indolentno i neagresivno ponašanje. Prema tome, svi otkriveni čvorovi ne zahtevaju FNA. Pouzdana neinvazivna metoda kojom bi se izdvojili čvorovi indikovani za FNA bila bi izuzetno poželjna.

Ultrazvuk i standardizacija procene rizika

Ultrazvuk je inicijalna dijagnostička metoda za detekciju tiroidnih nodusa. Osim prisustva nodusa, precizno određuje njihovu veličinu, lokalizaciju i broj u štitastoj žlezdi. Ova neinvazivna metoda pregleda je bezbedna, neškodljiva i može se ponavljati.

Procena rizika od maligniteta je veoma važna kod pacijenata sa čvorovima u štitastoj žlezdi kako bi se identifikovali oni koji treba da budu punktirani tankom iglom. Glavni nedostatak ultrazvučnog pregleda jeste njegova subjektivnost, odnosno zavisnost od lekara koji ga sprovodi. Zbog toga su sprovedeni pokušaji pronalaženja formule za procenu rizika na osnovu ultrazvučnih karakteristika, kao i standardizacije ultrazvučnog opisa, kako bi se umanjila subjektivnost ispitivača.

Sistemi za procenu maligniteta tiroidnih nodusa

Koike E. i saradnici iz Noguchi Thyroid Clinic and Hospital Foundation u Japanu još su 2001. godine postavili formulu za predikciju maligniteta tiroidnih nodusa na osnovu pet ultrazvučnih karakteristika: margina, oblika, ehogenosti, ehostrukture i kalcifikacija. Kako nijedna karakteristika pojedinačno ne može pouzdano da predvidi malignitet, savetuje se kombinovanje više osobina.

Jedan od ovakvih sistema objavili su 2009. godine Horvat i saradnici pod nazivom Thyroid Imaging Reporting and Data System (TI-RADS). Ovaj sistem koristi skalu od šest karakteristika za stratifikaciju rizika od maligniteta. Nakon toga, slične preporuke izdali su Korejsko društvo za radiologiju štitaste žlezde, Američko udruženje za štitastu žlezdu, Američko udruženje kliničkih endokrinologa, Američki koledž za endokrinologiju i Italijanska asocijacija kliničkih endokrinologa.

Američki koledž radiologa (American College of Radiology – ACR) izdao je 2015. godine uputstva za standardizaciju ultrazvučnog pregleda štitaste žlezde pod nazivom Thyroid Imaging Reporting and Data System (ACR-TI-RADS).

Na osnovu pregleda literature Američke asocijacije kliničkih endokrinologa, Američke tiroidne asocijacije i korejskih vodiča, 2017. godine formirana je nova EU-TI-RADS (European Thyroid Imaging Reporting and Data System) klasifikacija za procenu tiroidnih nodusa i donošenje odluke o eventualnoj FNA.

U daljem tekstu biće opisani sistemi EU-TI-RADS i ACR-TI-RADS.

Uputstva za standardizaciju ultrazvučnog pregleda štitaste žlezde

· EU-TI-RADS 1 – kategorija koja označava štitastu žlezdu bez nodusa.

· EU-TI-RADS 2 – benigna kategorija sa rizikom od maligniteta blizu 0%. U ovu kategoriju spadaju potpuno anehogeni čvorovi (ciste) i potpuno spongiformni čvorovi. Čisto cistične promene karakterišu odsustvo zadebljanja zidova, posteriorno pojačanje signala i odsustvo čvrste komponente, bez obzira na njihovu veličinu.