Rak dojke-opasan ali (iz)lečiv

Nekada se o karcinomu, ako smo tako oslovljavali ovu bolest, govorilo u šapatu. Smatran je najstrašnijom osudom. Danas, nažalost, gotovo da ne postoji porodica koja nema bar jednog obolelog člana, komšiju, prijatelja ili kolegu. Više ne govorimo šapatom. Reči poput hemoterapije i zračenja su termini koje ne želimo da izgovorimo. Ne želimo da prođemo Pasterovom ulicom u Beogradu jer tamo srećemo žene koje nose perike. Ne želimo da vidimo ljude koje u kolicima dovoze do Instituta za onkologiju. Ne želimo da vidimo roditelje koji dovode svoju decu sa maramama vezanim preko glave.

Pitaju me gde radim. Kažem – na Institutu za onkologiju. Mršte se. Kucaju u drvo. „Daleko bilo. Ti verovatno svašta viđaš.“ „Ne volim da čujem da je neko ni rak u horoskopu, kamoli ovo. Svaka tebi čast.“ „Možeš li, molim te, samo da obiđeš mog komšiju? Divan čovek. Žive godinama pored nas. On se valjda zrači. Ima onu rupu na vratu. Pojma nemam. Samo da ga pozdraviš. Ništa ne treba.“

„Ej, kad je Stiv Džobs umro, šta mi obični smrtnici da radimo? Bolest ne bira.“

Šta kaže statistika?

Jedan od najvećih zdravstvenih problema na svetskom nivou su maligne bolesti. Svaki treći čovek na planeti će tokom života verovatno oboleti od neke vrste karcinoma. Opterećenje malignim bolestima je u porastu, a procenjuje se da će do 2032. godine broj obolelih dostići 25 miliona.

Najčešći maligni tumor kod žena je karcinom dojke, koji je i vodeći uzrok smrti povezanih sa rakom. Svake godine se dijagnostikuje skoro 1,7 miliona novih slučajeva, a više od pola miliona žena umre od ove bolesti (Ferlay et al. 2013). U razvijenim zemljama rak dojke se javlja kod 1 od 8 žena. U Evropi se dijagnoza raka dojke postavlja svaka dva minuta, dok do smrtnog ishoda dolazi svakih šest minuta. Prema podacima Međunarodne agencije za istraživanje raka, tokom 2020. godine u Evropi je registrovano više od pola miliona novoobolelih žena i skoro 142.000 smrtnih slučajeva.

Rak dojke može se javiti i kod muškaraca, ali je izuzetno redak i čini oko 1% svih slučajeva ovog oboljenja. Većina pacijentkinja je starija od 50 godina u trenutku postavljanja dijagnoze, mada se 1 od 5 slučajeva dijagnostikuje pre 50. godine.

Uzroci raka dojke nisu u potpunosti poznati. Međutim, identifikovani su faktori rizika koji mogu povećati verovatnoću oboljevanja. Važno je istaći da prisustvo faktora rizika ne znači da će se bolest sigurno razviti, kao što ni njihovo odsustvo ne znači potpunu zaštitu.

Najznačajniji faktori rizika su:

· Ženski pol

· Starija životna dob

· Izloženost estrogenima

· Genetska predispozicija

· Porodična istorija bolesti

· Mutacije u BRCA1 i BRCA2 genima

· Rana menarha i kasna menopauza

· Izloženost jonizujućem zračenju

· Gojaznost

· Konzumacija alkohola

Mutacije u BRCA1 i BRCA2 genima mogu povećati rizik za razvoj karcinoma dojke, jajnika, prostate, pankreasa i melanoma. Identifikacija ovih mutacija koristi se za procenu rizika, ali njihovo prisustvo ne znači nužno i razvoj bolesti.

Faktori koji smanjuju rizik od nastanka raka dojke su dojenje, veći broj trudnoća i fizička aktivnost. Intenzivna fizička aktivnost (preko četiri sata nedeljno) smanjuje rizik za nastanak raka dojke za 30-40%.

Sekundarna prevencija, koja podrazumeva rano otkrivanje i preventivne preglede, ostaje najznačajnija mera u borbi protiv raka dojke. Skrining mamografijom, kao jedina pouzdana metoda za ranu detekciju, preporučuje se svake dve godine za žene starije od 40 godina, a po potrebi i češće.

Prilikom razvoja karcinoma, najčešće dolazi do kombinacije više faktora koji izazivaju oštećenje ćelija i nekontrolisan rast tumorskih masa. Simptomi koji mogu ukazati na prisustvo raka dojke uključuju:

· Promenu veličine ili oblika dojke

· Udubljenja na koži ili zadebljanje tkiva dojke

· Uvlačenje bradavice

· Osip ili curenje iz bradavice

· Otok ili kvržicu u pazuhu

· Bol ili nelagodnost u dojkama

· Crvenilo i zadebljanje kože dojke

Određeni simptomi mogu ukazivati na prisustvo metastaza, poput otoka limfnih eni simptomi mogu ukazivati na prisustvo metastaza, poput otoka limfnih \u010vorova, bola u kostima, otežanog disanja ili upornog kašlja. Svaku promenu treba prijaviti lekaru.

U narednim tekstovima pisaćemo detaljnije o dijagnostici, histološkim podtipovima, modalitetima lečenja, hemoterapiji, hormonskoj i ciljanoj terapiji raka dojke.

‍

‍