Jod

Jod (I – oznaka u periodnom sistemu hemijskih elemenata) je mineral čije ime potiče od grčke reči za ljubičastu boju (gr. ioeides), jer je boja gasa koji se stvara pri zagrevanju joda, ljubičaste boje. Na sobnoj temperaturi jod je u čvrstom stanju, metalnosive boje.

Jod je mineral koji je potreban za rad (funkciju) štitaste žlezde, to jest,  neophodan  za stvaranje hormona štitaste žlezde, T4 (tiroksina) i T3 (trijodotironina).

Jod je esencijalni (neophodan) mineral u ishrani, takozvani mineralni mikronutrijent, a T4 i T3 su neophodni za celokupni metabolizam  svih  ćelija organizma. Metabolizam je izmena materija – skup hemijskih reakcija koje se odvijaju u organizmu kako bi održavale život;  procesi koji  omogućavaju organizmu da raste, da se razmnožava, održava svoju građu i reaguje na okolinu.

U telu zdravog čoveka nalazi se 30–50 mg joda (mg – hiljaditi deo grama). Najveće količine se nalaze u štitastoj žlezdi, koja ima mogućnost skladištenja joda.

Radi se o elementu koji je veoma malo rasprostanjen u prirodi.  Кoličina joda u biljnim i životinjskim namirnicama zavisi od količine joda u zemljištu na kome rastu biljke kojima se hrane životinje i od količine joda u vodi. Ima ga u velikoj količini u morskoj vodi. Zemlja i voda u blizini mora veoma su bogate jodom, a sa udaljavanjem od mora količina joda se smanjuje. 

U hrani, jod se nalazi u obliku:

*  jodida (negativno naelektrisan jon – anjon rastvorljiv u vodi –  I-), 

* neorganskog joda (I2 ), 

* u vidu soli kao što su kalijum-jodid (КI), natrijum-jodid (NaI), ili natrijum-jodat (NaIO3). 

‍

Dnevne potrebe za jodom su 150–200 µg (µg – mikrogram je milioniti deo grama) – tabela 1.

Jod se u telo unosi hranom i vodom. Ima ga u najvećoj količini u jodiranoj kuhinjskoj soli, morskoj ribi, a najviše u morskim algama. 

Кuhinjska so je najbolji i konstantan nutritivni izvor joda za našu populaciju, a jodiranje kuhinjske soli je jednostavan i jeftin postupak, koji je u našoj zemlji  regulisan zakonom (dodaje se 100 µg kalijum-jodida na gram soli). Svaka kuhinjska so koja se u našoj zemlji nalazi u prometu, mora biti jodirana kalijum-jodidom u odgovarajućoj koncentraciji, koja je garantovana do roka upotrebe, pod odgovarajućim uslovima čuvanja. Prema tome, pri kupovini kuhinjske soli za svakodnevnu upotrebu, mora se voditi računa o tome da li je jodirana, da li je u roku trajanja i nabavljati samo onu količinu koja će se upotrebiti do isteka roka. Nakon otvaranja ambalaže, kuhinjsku so je neophodno čuvati u dobro zatvorenoj staklenoj posudi, na suvom i hladnom mestu. Termičkom obradom hrane, prženjem i pečenjem gubi se 20–25% joda, a kuvanjem i do 50–60% joda iz namirinica.  Stoga, kuhinjsku so u hranu treba dodavata pri kraju, ili nakon kuvanja, nikako na početku i tokom termičke obrade.

Poreklo joda u mlečnim proizvodima je delom od korišćenja jodnih dodataka stočnoj hrani i korišćenja sredstava za dezinfekciju na bazi joda u mlečnoj industriji

Mlečni proizvodi, proizvodi od žitarica i jaja su glavni izvori joda u ishrani, sem jodirane soli. Sadržaj joda u voću i povrću varira u skladu sa sadržajem joda u zemljištu, vrstom korišćenih đubriva i načinom navodnjavanja – i uglavnom je nizak. Sadržaj joda u mesu i životinjskim proizvodima u zavisnosti je od sadržaja joda u biljnoj hrani koje one koriste za ishranu – Tabela 2. 

Prerađena hrana (hrana iz konzerve) skoro nikada ne sadrži jodiranu so. Takođe, specijalne soli, kao što su morska so, košer so, himalajska so i „fleur de sel”, obično se ne jodiraju. Oznake proizvoda (etikete) pokazuju da li je so jodirana.

Nedostatak joda kod odraslih izaziva gušavost (uvećanje štitaste žlezde – struma) i  hipotireozu (oslabljen rad štitaste žlezde). Nedostatak joda kod dece usporava rast i razvoj, te prouzrokuje smanjenu mogućnost učenja, pamćenja,. 

Zanimljivost

Кoličina joda potrebna za ceo život prosečnog trajanja od 80 godina = jedna kafena kašičica.