Septembra 1969. godine radioizotopna laboratorija Medicinskog centra u Zaječaru započela je rad. Skromni uslovi i oskudni kadar, jasno su ukazivali na činjenicu da je to bio probni rad. Za dr Nebojšu Paunkovića bio je to utoliko veći izazov da laboratorija radi i, jednog dana, postane samostalna služba u Medicinskom centru u Zaječaru.

Bilo je to u vreme kada se medicina razgranavala u nekoliko desetina novih medicinskih specijalizacija i subspecijalizacija, kako u mnogim gradovima, tako i u Zaječaru, daleko na istoku zemlje, zahvaljujući ambicioznim zaječarskim lekarima. Započinjući svoj put od „radioizotopne laboratorije" pri internom odeljenju u zaječarskoj bolnici, posle 45 godina postojanja i rada, postala je znamenita i širom zemlje poznata Služba za nuklearnu medicinu Zdravstvenog centra u Zaječaru.

Bilo je tada ambicioznih zaječarskih lekara, a pre svih mogao se izdvojiti dr Bata Stanojević, šef radiološke službe zaječarske bolnice, najodgovorniji za radiološku dijagnostiku. On je u otvaranaju radioizotopne laboratorije video mogućnost inovacije u radu i mogući doprinos u poboljšanju, te je pedložio tada mladog lekara dr Nebojšu Paunkovića da se zauzme oko otvaranja i početka rada radioizotopne laboratorije. Naslutili su mogućnost poboljšanja dijagnostike u svome radu i dr Rade Paunović, šef ginekološke službe i dr Gruja Milutinović, šef internističke službe kojoj je dr Nebojša Paunković pripadao. Kada je tolika zainteresovanost najboljih lekara u Medicinskom centru u Zaječaru za otvaranje radioizotopne laboratorije bila jasna, a rešenost da se ona otvori nedvosmislena, blagoslov za otvaranje pomenute laboratojie dao je i dr Dragiša Filimonović, tadašnji direktor Medicinskog centra u Zaječaru.

Ovakve i slične inicijative o inovacijama u unutrašnjosti, teško je bilo ostvariti, mada ne i nemogućno. A kada je reč o medicinskoj praksi, trebalo je imati saglasnost klinika, instituta i laboratorija u Beogradu i drugim centrima koji su se bavili naučnim istraživanjima radioizotopa i njihovog korišćenja u kliničkoj praksi. Potrebna je bila ne samo njihova saglasnost već i pomoć, kako u edukaciji kadrova za rad sa radioizotopima, tako i kod upoznavanja sa metodologijom rada i nabavkom potrebne opreme.

Klinika za internu medicinu Medicinskog fakluteta u Nišu, „Institut Boris Kidrič" u Vinči i Laboratorija za primenu radioaktivnih izotopa Medicinskog fakulteta u Baogradu ne samo da su dali saglasnost da se započne sa radom u korišćenju radioizotopa u zaječarskom Medicinskom centru, već su i obezbedili kratkotrajno obučavanje i osposobljavanje kadrova za rad u njoj. Dr Nebojša Paunković proveo je neko vreme u pomenutim ustanovama da bi uskoro mogao da radi sa radioizotopima u svojoj radioizotopnoj laboratoriji. Dr Stojadin Antić, iz Odseka za nuklearnu medicinu Interne klinike u Nišu, Nada Ajdačić iz „vinčanske škole" i dr Petar Milutinović, Vladimir Bošnjaković, Kosta Kostić i Daka Gorkić iz Laboratorije za primenu radioaktivnih izotopa Medicinskog fakulteta u Beogradu, ne samo da su dali svoju saglasnost već su se prihvatili obaveze da rade na stručnom osposobljavanju kadrova, i pomognu oko nabavke opreme i snabdevanja laboratorije potrebnim materijalom. S druge strane dr Nebojša Paunković bio je odlučan da se u njegovoj laboratoriji, „maloj kući na krajnjoj periferiji tada velike zemlje" radioaktivni izotopi koriste u medicnskoj dijagnostici i terapiji po istim princima kao što su radile pomenute ustanove i institucije.