Prošle su četiri godine i nešto više otkad je našu zemlju zahvatila epidemija Kovida 19 koja još uvek traje. Za to vreme ne prestajemo da pričamo i pišemo o bolestima.
Krajnje je vreme da preusmerimo pažnju na zdravlje. Analizirajući svoj život, jasno ćemo uvideti da je najbolja zaštita od bolesti – upravo zdravlje. Posmatrajući okolinu, primetićemo ljude koji su zdravi, retko posećuju lekara, retko oboljevaju, čak i one koji nisu bili zaraženi COVIDOM-19. Njih štiti upravo dobro zdravlje.
Postoje pojedinci koji aktivno teže ostvarenju svojih životnih ciljeva. Oni se trude da očuvaju svoje telo od povreda i održe balans između fizičke i mentalne snage, što ih čini otpornim na bolesti. Ovo postižu praktikovanjem pozitivnih aktivnosti, održavanjem umerenog načina života, izbegavanjem preterane konzumacije hrane, pušenja i alkohola.
Međutim, ne možemo sve pojedince koji cene svoje zdravlje smatrati zdravim. Postoje i oni koji se ponašaju prema sopstvenim strogo nametnutim pravilima, te stalno strahuju od grešaka u ishrani ili ponašanju. Prečesto odlazeći na lekarske preglede, te isto tako tražeći savete od drugih, oni nipošto ne pokazuju znake zdravog ponašanja.
Imao sam priliku da od jednog stočara iz rtanjskog sela Mirova čujem veliku mudrost. Sve se dogodilo u vreme kada sam, nastojeći da u što većoj meri obrazujem ljude o zdravstvenoj preventivi, na početku svakog razgovora, postavljao pitanje: „Šta ste danas učinili za svoje zdravlje?“ Taj stočar je u početku oklevao s odgovorom, ćutao je neko vreme, a onda mi je, nakon moje upornosti, kada sam mu očito dosadio, ljutito odgovorio: „Ja ne smem da mislim o zdravlju i da se preterano čuvam, jer se posle toga razbolim“. Taj odgovor me nije iznenadio.
U literaturi se ovakvo ponašanje opisuje kao „strah od zdravlja“, što predstavlja poremećaj kod ljudi koji neprekidno strahuju od toga da će nekako ugroziti svoje zdravlje. Zato, treba živeti u skladu sa svojim telom i osluškivati signale koje ono šalje, jer je zdravlje uistinu mudrost tela o tome kako ostati zdrav.
Tekst napisao: Prim. dr sci. med. Petar Paunović, učitelj zdravlja / Fotografija: Lenče Radosavljević, Herbae / Objavljeno: 19. maj 2024.
Snimanje srčanog ritma tokom pregleda i 24h Holter monitoring EKG-a.
Specijalistički i subspecijalistički pregledi, dijagnostika i konsultacije, ehokardiografija (ultrazvuk srca), EKG, test fizičkim opterećenjem (ergometrija), 24h Holter monitoring EKG-a, 24h Holter monitoring krvnog pritiska.
Specijalistički i subspecijalistički pregledi, dijagnostika i konsultacije, dijagnostika i terapija insulinske rezistencije, dijabetesa melitusa tipa 1 i 2, gestacijskog dijabetesa; pregled i dijagnostika štitaste žlezde, ultrazvuk štitaste i paraštitastih žlezda, punkcija štitaste žlezde, citološki pregled punktata štitaste žlezde, postoperativno praćenje i lečenje; dijagnostika i terapija oboljenja hipofize i nadbubrežnih žlezda; telemedicinske konsultacije.
Ultrazvuk mekih tkiva vrata, štitaste žlezde, paraštitastih žlezda, pljuvačnih žlezda, limfnih žlezda vrata, Doppler krvnih sudova vrata, ultrazvuk dojki, ultrazvuk gornjeg abdomena (jetra, slezina, pankreas, bubrezi, žučna kesa, trbušna aorta, renalne arterije, limfne žlezde), ultrazvuk donjeg abdomena (male karlice), Doppler krvnih sudova nogu, ultrazvuk srca (ehokardiografija).
