Selen (Se) jе mikroelement koji je prisutan u mnogim namirnicama. Ime je dobio po grčkoj reči „selene“ što znači Mesec (zato što se u prirodi javljao uz drugi element Telur, od latinske reči tellus što znači Zemlja).

To je esencijalni mikronutrijent, to jest, u malim količinama je neophodan za funkcionisanje organizma.

Ulazi u sastav mnogih selenoproteina, jedinjenja koja imaju ključnu ulogu u razmnožavanju, metabolizmu hormona štitaste žlezde, stvaranju (sintezi) DNK i zaštiti od oksidativnih oštećenja (antioksidansi) i infekcije.

Prisutan je u neorganskom (selenat i selenit) i organskom obliku (selenometionin i selenocistein). Oba oblika selena dobri su dijetarni izvori selena. Zemljište sadži neorganski oblik selena (selenate i selenite), koji biljke upijaju i pretvaraju u organske oblike, uglavnom selenocistein i selenometionin i njihove metilisane derivate.

U ljudskim i životinjskim tkivima najveći deo selena je u obliku selenometionina.

Skeletni mišići su glavno mesto skladištenja selena i sadrže oko 28–46% ukupnog selena u organizmu. Takođe, koncentracija selena je u štitastoj žlezdi viša nego u drugim organima i on, kao i jod, ima značajnu ulogu u stvaranju i metabolizmu hormona štitaste žlezde.

Najčešće korišćeni testovi za utvrđivanje selenskog statusa bazirani su na merenju koncentracije selena u plazmi i serumu. Koncentracija selena u krvi i mokraći varira u zavisnosti od dnevnog unosa selena, dok analiza sadržaja selena u kosi i noktima ukazuje na dugoročni unos selena, tokom meseci i godina. Za određivanje selenskog statusa meri se selenoprotein u plazmi/serumu (glutation peroksidaze i selenoproteina P). Koncentracija selena u plazmi/serumu ≥ 8 mcg/dL, kod zdravih osoba, smatra se dovoljnom za potrebe organizma.

PREPORUČENI DNEVNI UNOS

Preporučeni dnevni unos važi za zdrave ljude i varira prema polu i starosti i označava dnevni unos koji je dovoljan za potrebe 97–98% zdravih osoba (tabela 1).

 

Tabela 1. Preporučeni dnevni unos selena

 

IZVORI SELENA

Od namirnica najbogatiji selenom jesu morski plodovi i iznutrice. Ostali izvori nalaze se u mesu, jajima, žitaricama i mlečnim proizvodima.

Količina selena u pijaćoj vodi, u najvećem broju geografskih područja, nije nutritivno značajna.

Količina selena u biljnoj hrani zavisi od količine selena u zemljištu na kom se ona uzgaja, ali i od pH zemljišta, količine organskih materija u zemljištu i stepеna njenog upijanja. Zbog toga, količina selena u biljnoj hrani umnogome varira na raznim geografskim područjima.

Količina selena u hrani životinjskog porekla takođe varira u zavisnosti od njegovog sadržaja u biljnoj hrani kojom se hrane životinje. Ipak, koncentracija selena u zemljištu ima manji uticaj na nivo selena u hrani životinjskog porekla, jer životinje imaju homeostatske mehanizme (mehanizme za održavanje stalnog sastava telesnih tečnosti/tkiva) koji održavaju predvidljivu koncentraciju selena u tkivima. Osim toga, industrijska stočna hrana uglavnom sadrži stabilnu količinu selena (tabela 2).

Tabela 2. Sadržaj selena u nekim vrstama namirnica

 

Postoje mnogi suplementi koji sadrže selen u kombinaciji sa vitaminima i drugim mineralima, ili samo selen. U suplementima je selen obično u obliku selenometionina, selenom-obogaćenih kvasaca (gljivica – u njima je većim delom u obliku selenometionina), natrijum-selenita i natrijum-selenata. Ljudski organizam upija više od 90% selenometionina, a samo 50% selena iz selenita/selenata.

POSLEDICE NEDOSTATAKA SELENA

Nedostatak selena u kombinaciji sa, na primer, mogućom virusnom infekcijom, dovodi do Kešanske bolesti – degenerativnog oboljenja srčanog mišića (kardiomiopatija), ili Kešan-Bekove bolesti (vrsta osteoartritisa – upalne bolesti kostiju i zglobova), koje su opisane u nekim delovima Kine, pre vladinog programa za suplementaciju selena, koji je započeo 1970. godine.

Nedostatak selena je udružen sa neplodnošću muškaraca, a takođe može pogoršati nedostatak joda, što može voditi mentalnoj zaostalost kod dece.

KO JE SKLON NEDOSTATKU SELENA

Nedostatak selena je redak. Osobe koje su podložne nedostatku selena su, kao što je već rečeno, oni koji žive u geografskim područjima s niskim sadržajem selena u zemljištu, a hrane se pretežno biljnom hranom (neke oblasti Kine); ljudi na veganskoj ishrani u nekim oblastima Evrope; pacijenti na hemodijalizi (hemodijalizom se uklanja jedan deo selena iz krvi); pacijetnji sa HIV infekcijom (zbog gubitaka putem proliva i slabije apsorpcije tj. upijanja u crevima). Kod ovih grupa ljudi može se razmotriti upotreba suplemenata selena.

U svetu se svakodnevno sprovode brojna istraživanja o povezanosti individualnog selenskog statusa (količine selena u organizmu osobe) i oboljevanja od četiri vrste bolesti:

1) od karcinoma (creva, prostate, pluća, mokraćne bešike, kože, jednjaka, želuca)

2) od kardiovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova)

3) kognitivnih poremećaja (smanjenje moždane funkcije)

4) bolesti štitaste žlezde (tiroidne bolesti).

Za sada nema jasnih dokaza da bi suplementacija selenom mogla sprečiti bilo koji oblik karcinoma, kardiovaskularnih bolesti, ili kognitivnih poremećaja. Suplementacija selenom ima mesta u lečenju blage tiroidne oftalmopatije (poremećaj očne jabučice usled autoimune bolesti štitaste žlezde), ili blage autoimune hipotireoze (oslabljenog rada štitaste žlezde), ali u tim slučajevima lekar propisuje način uzimanja suplementa.

POTREBE ZA SELENOM, KAO I DRUGIM MINERALIMA I VITAMINIMA TREBA PREVASHODNO ZADOVOLJITI PUTEM HRANE (Tabela 2).

 

Priredila: Željka Paunović / Fotografija: Petar Radosavljević, Σελήνη/ Objavljeno: 31. maj 2023. 

 

Izvori:

National Institutes of Health: Selenium

National Institutes of Health: What is selenium end what does it do?

National Institutes of Health: Fact Sheet for Consumers